Istorijat turbokompresora

Istorija turbokompresora je duga skoro koliko i upotreba motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Davne 1885 i 1896 Gottlieb Daimler i Rudolf Diesel su istraživali mogućnost povećanja snage motora i redukcije potrošnje goriva upotrebom kompresovanog vazduha prilikom sagorevanja u motoru.

Turbokompresor je izumeo švajcarski inženjer Alfred Büchi, koji je 1905. patentirao korišćenje kompresora pokretanog pomoću izduvnih gasova da bi naterao vazduh u dizel motor i time mu povećao snagu i do 30%.Ovo bi bio početak ere turbokompresora u auto industriji. Dizel motori sa turbokompresorom na brodovima i lokomotivama su počeli da se koriste 1920-tih.

U Prvom svetskom ratu turbokompresori su počeli da se koriste i na motorima aviona, da bi rešili problem smanjenja atmosferskog pritiska na većim visinama, a time i slabijeg sagorevanja.

U Drugom svetskom ratu su motore sa turbokompresorima koristili neki poznati tipovi aviona kao što su B-17 leteća tvrdjava, B-24 Liberator, P-38 Lightning i P-47 Thunderbolt.

U auto industriji su prvo počeli da se upotrebljavaju na kamionskim motorima. 1938. "Swiss Machine Works Saurer" je napravio prvi kamionski motor sa turbokompresorom.

Posle prve naftne krize 1973. turbokompresori postaju sve prihvatljiviji kod komercijalnih dizel aplikacija. Do tada, velike investicije u njihov razvoj nisu bile isplative, budući da su, usled niske cene goriva, uštede bile minimalne. Sve veća ograničenja u pogledu emisije izduvnih gasova, krajem osamdesetih godina prošlog veka, uslovila su porast proizvodnje i upotrebe kamionskih motora sa turbokompresorom, tako da danas, bukvalno, svaki kamionski motor ima turbo-kompresor.

Sedamdesetih godina prošlog veka, dolazi do upotrebe turbokompresora u auto-moto sportovima, a naročito u trkama Formule 1, što dovodi do njihove sve veće popularnosti u automobilskoj industriji. Reč "turbo" postaje vrlo popularna. U to vreme, gotovo svaki proizvođač automobila je nudio bar jedan top model sa benzinskim turbo motorom. Međutim, ovaj fenomen je iščezao posle par godina, budući da su motori i pored veće snage jos uvek bili ne-ekonomični. Uz to postojao je problem "turbo rupe", odnosno odložene i usporene reakcije turbokompresora, koji nije bio prihvatljiv za većinu kupaca automobila.

Pravi proboj turbokompresora u automobilskoj industriji postignut je 1978. uvođenjem prvog diesel motora sa turbokompresorom kod Mercedesovog modela 300SD. Pratio ga je VW Golf turbodiesel iz 1981. godine. Uz pomoć turbokompresora, mogla je da se poveća efikasnost putničkih automobila sa diesel motorom, i da se postignu gotovo iste performanse kao kod benzinskih aplikacija uz značajno smanjenu emisiju štetnih izduvnih gasova.

Danas se već ne može zamisliti motor sa unutrašnjim sagorevanjem bez turbokompresora

Ekspanzija turbokompresora nije stala već ide napred sa primenom više turbina za jedan motor tj. BITURBO, potom korišćenje hibridnih turbopunjača sa ciljem da se potrošnja goriva svede na minimum, gde bi paralelno došlo do manje izduvnih gasova pa bi se smanjilo zagadjenje životne sredine.